Народнa библиотекa „Иво Андрић“ Челинац обиљежила 47 година дјеловања

Свечана академија

Свечаном академијом одржаном 11. октобра Народнa библиотекa „Иво Андрић“ Челинац обиљежила је 47 година свога дјеловања. Овим поводом додијељено је највеће општинско признање у области културе „Михољданска повеља“, а 24. добитник је Гојко Ђурић. Признање највреднијем читаоцу библиотеке за прошлу годину додијељено је Гордани Ивковић.

Овај културни догађај којем су присуствовали бројни поклоници културе уљепшао је млади виртуоз на хармоници Лазар Бајић, добитник бројних признања на домаћој и иностраној музичкој сцени.

Након подсјећања на културне догађаје које је протекле године организовала ова установа, директорка Јелена Иванковић одржала је свечану бесједу на тему „Споменици нераскидивих веза Челинца са Србијом“.

Гостима Свечане академије обратио се и начелник општине Челинац Владо Глигорић. Он је истакао да Народна библиотека „Иво Андрић“ веома добро обавља своју културну мисију и на различите начине баштини и развија не само културу, него и идентитет Челинца.

-Народна библиотека „Иво Андрић“ пажљиво изучава прошлост Челинца и прати савремене догађаје, а од свега тога корист ће имати и наше будуће генерације. Ако се у установама културе не сачува траг о догађајима они губе на вриједности ма колико у заједници имали свој значај у тренутку одржавања. Зато библиотека заслужује подршку локалне заједнице у свим видовима свога дјеловања, а свакако да ће се општина Челинац укључити и у одржавање и обнову споменика културе – рекао је Глигорић.

Образложење за додјелу „Михољданске повеље“

Управни одбор Народне библиотеке „Иво Андрић“ Челинац једногласно је донио одлуку да се „Михољданска повеља“ у 2022. години додијели Гојку Ђурићу.

Образложење је прочитао и лауреату Гојку Ђурићу уручио „Михољданску повељу“ члан Управног одбора Библиотеке Момчило Спасојевић.

Гојко Ђурић је познати челиначки друштвено-политички и привредни радник, носилац бројних функција и друштвених признања, а овом приликом додјељује му се и највеће општинско признање за допринос у развоју и афирмацији културе у Челинцу. За то постоје бројни разлози, а поменућемо неке:

Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац основана је 1975. године, али тек 1994. године, и то доласком на челне политичке функције у општини Челинац, Гојка Ђурића, као предсједника Извршног одбора општине, и Радомира Тривића, као предсједника Скупштине општине, ова установа добија своје мјесто у општинском буџету. Поред тога овај политички тандем одлучио је тада да кадровски ојача ову установу. Тиме су створени услови да се челиначка библиотека развија и израсте у локалног лидера културе. Све до тада културом и скромним средствима намијењених овој области управљано је из политичких кругова, а библиотека је била оспособљена само да посуђује књиге на читање малом броју читалаца који су у њу долазили, и то претежно ради школске лектире, и приказивања филмова у биоскопу што је прекинуто још почетком рата.

Наредних деценија Гојко и Радомир били су активни учесници политичке и друштвене сцене у Челинцу и библиотека је од њих константно имала велику подршку за све активности које су се из године у годину проширивале. Њихов примјер касније су слиједили остали руководиоци општине.

Одласком у пензију Гојко добија прилику да више времена посвети и културном стваралаштву што он интензивно чини. Већ 2013. године завршава вриједну монографију „50 година Ловачког удружења Фазан Челинац 1963 – 2013“ и тиме обрађује историју ове популарне областе, али и великог и значајног удружења грађана чијем је развоју као ловац пружио и велики лични допринос.

Гојко је 2015. године завршио и монографију „170 година породичне лозе Тешић – Ђурић – Малешевић из Јошавке (1844-2014)“ у којој је темељито обрадио не само хронику своје породице него и родног села. Обе ове монографије издала је челиначка библиотека.

У прољеће 2018. године са супругом Драгицом обновио је гробницу породице Вукмановић која спада у ред културно-историјских споменика. Из ове породице потиче једна од најпознатијих Челинчанки – Милка, супруга нашег књижевника Петра Кочића, али и више значајних личности. Већ дуже времена он истражује и историју ове породице која се доселила у челиначки крај у другој половини 19. вијека и дала свој печат привредном и друштвеном развоју ове заједнице. Гојко каже да има моралну одговорност према породици Вукмановић с којом је његова породица у пријатељским везама јер је куповином имања наставила традицију. Надамо се да ће му Бог подарити здравља да успјешно заврши и ову хронику.

У јесен 2018. године Гојко је као иницијатор и предсједник Грађевинског одбора са својим комшијама обновио и воденицу на ријеци Јошавки у селу Грабовац. Будући да је њена традиција дуга 160 година, што значи да је у мирнодопским и ратним временима, хранила бројне породице овог краја, ова воденица није само привредни објекат него више културно-историјски споменик.

„Ко не улаже у образовање и културу, улаже у установе за преваспитавање“

У мом другом мандату на дужности предсједника Извршног одбора општине Челинац, који је обухватао и један дио из ратног времена, затекао сам више него лоше укупно стање у општини, а посебно је било лоше финансијско стање друштвених установа. Готово да су сви буџетски корисници остали без финансијске подршке, а посебно установе из области социјалне заштите, предшколског образовања и културе. Заједно са предсједником Скупштине општине Радомиром Тривићем, оцијенио сам да се овим установама требају обезбиједити значајнија финансијска средства, а посебно подршка Народној библиотеци Иво Андрић, како се њен рад не би свео само на библиотечку дјелатност, него да се повећаним буџетским средствима обезбиједи обављање и других културних садржаја из регистра ове установе. Тако су обезбијеђена средства за издавачку дјелатност, организовање књижевних вечери, промоције књига и значајнија финансијска подршка редовном штампању Челиначких новина и слично. Сваком од нас је јасно да улагања у образовање и културу су дугорочно веома исплатива. Ко недовољно улаже у ове области, као посљедица слиједи улагање у установе за преваспитавање.

Додатним повећавањем буџета Народне библиотеке појачан је и њен рад. Посебну пажњу заслужује персонал библиотеке на челу са директором који уз не баш висока финансијска средства остварује изузетне резултате. У књизи ,,Бисери челиначке културе,, објављене 2014. године, у одјељку под насловом ,,Наше четири деценије,, помиње се и мој допринос у обезбјеђењу бољих услова рада и интензивније дјелатности ове установе. У свакодневним контактима са особама и y области културе, јавила се и код мене жеља да дам још већи допринос у овој области у нашој општини. Највише ме интересовало издаваштво, а нарочито књиге које су написали и објавили професор Момчило Спасојевић и Борислав Максимовић. Тако сам ријешио и ја да напишем нешто о свом завичају – рекао је поред осталог Гојко Ђурић.