Афирмација здравства, науке и културе

Промоција књиге доц. др Зорана Алексића

У хотелу „Турист“ 22. септембра пред више стотина посјетилаца представљена је књига доцента др Зорана Алексића „Изазови у хирургији карцинома ректума“. Овај догађај приредили су аутор, Народна библиотека „Иво Андрић“ и СПКД „Просвјета“ из Челинца.

Књигу, а и опаку и учесталу болест о којој је ријеч у овом научном дјелу, представили су проф др Брано Топић и модератор Јелена Иванковић.

 

У хотелу „Турист“ 22. септембра пред више стотина посјетилаца представљена је књига доцента др Зорана Алексића „Изазови у хирургији карцинома ректума“. Овај догађај приредили су аутор, Народна библиотека „Иво Андрић“ и СПКД „Просвјета“ из Челинца.

Књигу, а и опаку и учесталу болест о којој је ријеч у овом научном дјелу, представили су проф др Брано Топић и модератор Јелена Иванковић.

-Поштовани и уважени пријатељи, надам се да ће вечерашња промоција остати у сјећању како здравствене и универзитетске тако и шире друштвене јавности. На самом почетку, како је то и уобичајено, прво ћу честитке упутити доценту др Зорану Алексићу, аутору ове научне монографије, затим рецензентима књиге проф. др Небојши Станковићу и  проф. др Милану Симатовићу. Нисам заборавио, већ намјерно оставио за крај, да захвалност и честитке упутим и издавачу књиге Медицинском факултету Универзитета у Бања Луци, и свакако организаторима промоције у Челинцу – Народној библиотеци „Иво Андрић“ и челиначкој „Просвјети“.

У уводу желим рећи још неколико чињеница које ће обиљежити вечерашњу промоцију и остати забиљежене бар у „Челиначким новинама“. У Челинцу, пред челиначком публиком, два Челинчана промовишу књигу челиначког аутора. Био сам на стотинама промоција у различитим градовима и државама, али нити на једној промоцији нису се баш тако сложиле све „коцкице“ као овога пута.  Дакле, сви ми вођени патриотизмом, можда ће неко рећи и локал патриотизмом, са задовољством смо прихватили да вечерас, али не само вечерас, као и ви будемо Челинчани.

Према договореном протоколу добио сам задатак, што је уобичајена пракса на промоцијама, да представим аутора дјела које се промовише.

У његовој биографији записано је да се родио 20. септембра 1962. године у селу Јошавка на територији општине Челинац. На те познате чињенице додаћу још једну која већини вас није позната а која је вјероватно одредила Зоранову судбину. У то вријеме из правца Јошавке ка Бањој Луци саобраћали су само возови, и то не баш често, и не баш на вријеме. Чекајући тако воз на жељезничкој станици, без љекара и бабице тог септембарског јутра родио се Зоран. Као и обично журило му се, па није сачекао ни воз, ни љекара ни бабицу, већ је пожурио да започне свој животни пут. Можда је овај детаљ опредијелио Зоранову судбину и професију да буде љекар и брине о здрављу људи.

Зоран је завршио познату основну школу у Јошавци која је имала дугу историју и богату прошлост. У Енциклопедији Републике Српске записано је да је основна школа у Јошавци најстарија школа на територији општине Челинац и да је почела са радом 1895. године у засеоку Јеловача када и много развијеније средине нису имале школе. Академик Рајко Кузмановић у познатој студији „Челинац кроз вјекове“ записао је да су тада у ту школу ишла дјеца чак и из насеља Опсјечко које је данас саставни дио градског дијела Челинца. Као и већина свршених основношколаца и Зоран је наставио школовање у бањалучкој Гимназији. И дилеме у избору будуће професије Зоран није имао. Уписао се на Медицински факултет Универзитета у Бањалуци који је завршио 1988. године. По завршетку студија медицине, Зоран се, као и већина младих стручњака, враћа у свој Челинац и ради као љекар опште праксе у челиначком Дому здравља до 1992. године. У тој ратној години ради ратних потреба и личног интересовања запошљава се у Универзитетскиклинички центар Републике Српске у Бањалуци. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1996. године на Војно – медицинској академији у Београду.

У практичном раду, али и за вријеме специјализације др Акексић почео се озбиљније занимати и за медицинске науке. Без двоумљења, по завршетку специјализације, Зоран је уписао постдипломске студије и одбранио магистарски рад „Истраживање хируршког лијечења колоректалног карцинома у хитном и редовном оперативном програму“ на Медицинском факултету у Бањалуци 2008. године. Након полагања специјалистичког испита и одбране магистарског рада др Акексић ангажован је у звању стручног сарадника, а затим и вишег асистента на предмету хирургија на Медицинском факултету у Бањој Луци чиме је започела његова универзитетска каријера. Настављена је на Медицинском факултету у Крагујевцу израдом и одбраном докторске дисертације 2018. године. Након одбране докторске дисертације, што смо с пажњом и очекивали, др Зоран Акексић изабран је за доцента за ужу научну област Хирургија на Медицинском факултету у Бањалуци. Др Зоран Акексић из области хирургије објавио је и научне радова у референтним часописима категорије М – 23. Избором за доцента, објављивањем чланака и научне монографије, коју вечерас промовишемо, не завршава се професионална каријера др Алексића – чекају га бројни изазови у објављивању нових монографија и научних радова те избор за ванредног и редовног универзитетског професора.

Док вечерас у Челинцу промовишемо прву научну монографију др Зорана Алексића, неопходно је подсјетити, што је баш риједак случај и на сљедеће:

Др Алексић одбраном докторске дисертације и објављивањем научне монографије сврстао се у ред познатих и признатих Челинчана. Том друштвеном и научном стазом прије њега кретао се, и данас креће већи број Челинчана. Само у послијератном периоду Челинац је дао предсједника Републике (Рајко Кузмановић) и предсједника Владе Републике Српке (Александар Џомбић), више министара од недавно преминулог Радослава Брђанина до садашњег Бориса Пашалића, од 28 академика два су из Челинца (предсједник Кузмановић и генерални секретар Бранковић), двојица генералних директора УКЦ РС су Челинчани (др Брано Топић и др Владо Ћајић), на пет факултета декани су били Челинчани (Филозофског Драго Бранковић, Пољопривредног (Александар Остојић), Машинског (Дарко Кнежевић), ПМФ (Горан Трбић) и Академије умјетности (Сандра Додик), владику Василија Владића (епископ сремски), врсног глумца и редитеља Николу Пејаковића, генерала Војске Републике Српске (Стаменка Новаковића), већи број познатих привредника од Ристе Трбића до Пере Ћорића, актуелног предсједника Привредне коморе РС и многи други. На ове функције и имена подсјетио сам нас само да кажем да од  др Зорана Алексића очекујемо, у времену које долази, још више резултата и успјеха како на личном плану тако и на понос нас Челинчана.

И да закључим, Зоран Алексић, јесте љекар, хирург, начелник клинике, доцент на факултету, аутор научних радова и сада научне монографије, али његов портрет не чине само професионалне одреднице. Грађанима Челинца и Бањалуке, као и већини учесника вечерашње промоције, познато је да је др Алексић веома активан здравствени, спортски, културни и друштвено-политички активиста. О резултатима у тим активностима др Зорана Алексића, ради карактера вечерашње промоције, промоције научне монографије, говорићемо неком другом приликом – закључио је академик Бранковић.

И начелник Челинца Владо Глигорић у свом обраћању истакао је велики допринос др Зорана Алексића у развоју Челинца.

 „Многе послове почињемо и завршавамо са уваженим доктором Зораном. Он увијек има и времена и начина да помогне Челинцу и Челинчанима и на томе сам му ја лично, а вјерујем и велика већина Челинчана изузетно захвални, а и поносни на његову успјешну здравствену и научну каријеру“ – рекао је поред осталог Глигорић.

 Аутор монографије „Изазови у хирургији карцинома ректума“ Зоран (Гостимира) Алексић захвалио се свима који су допринијели овом догађају који је афирмација здравства, науке и културе.

„Специјализација из хирургије, одбрана магистарског рада, докторска дисертација и објављивање ове књиге нису само мој успјех, него и успјех моје породице, племена којем припадам, установе у којој радим и мога завичаја. Живимо у изазовним временима, и опстаћемо само ако се будемо држали заједно и ако будемо јединствени“ – рекао је поред осталог др Алексић.

Посебан шарм овом догађају дали су „Јошавачки тамбураши“

 

Текст и фото: Борислав Maксимовић